Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Sreće

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Međutim, današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji (EQ).

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je sposobnost da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu jer im nedostaju veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi i empatija.

Test emocionalne inteligencije

Da biste proverili svoj nivo emocionalne inteligencije, možete odgovoriti na sledeća pitanja sa "T" (tačno) ili "N" (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad, i u nekim situacijama, osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori su: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Ako ste dobili više od pet nepoželjnih odgovora, možda je vreme da radite na unapređenju svoje emocionalne inteligencije.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Za razliku od intelektualne inteligencije, koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna inteligencija se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira, kontroliše emocije, razvije osećaj empatije i spozna sebe, ako to želi i posveti tome određenu pažnju. Iako ponekad nije lako, dugoročno se isplati.

Nauka iza emocija: Amigdala i epifiza

Za naše emocije je odgovorna izvesna žlezda u mozgu – amigdala. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo svesni situacije. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas na ono što je prepoznatljivo kao dobro, loše, strašno ili opasno.

Epifiza, ili pinealna žlezda, takođe igra ključnu ulogu u emotivnom svetu. Ona luči hormone kao što su melatonin (koji utiče na stabilnost emotivnog sveta) i serotonin (hormon sreće). Zdrave navike spavanja, posebno pre ponoći, i pozitivna raspoloženja mogu doprineti sporijem starenju i boljoj emocionalnoj stabilnosti.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija se razvija od ranog detinjstva, a roditelji imaju ključnu ulogu u tome. Deca moraju da se osećaju sigurnim i važnim članovima porodice. Roditelji treba da ih podržavaju, imaju poverenja u njihove postupke i pokazuju veru u njih. Čak i najobičnija pohvala može imati veliki uticaj na detetovo samopouzdanje.

Deca treba da nauče da izražavaju svoja osećanja sopstvenim rečima ("Ja sam srećan", "Ja sam tužan"), a roditelji treba da im pomognu da prepoznaju osećanja drugih ljudi. Emocionalno sigurna sredina obezbeđuje detetu podršku i pomaže mu da razvije zdrav odnos prema sopstvenim emocijama.

Kontrola emocija u odraslom dobu

Vladati sobom ne znači potiskivati emocije, već postizati ravnotežu. Ekstremne emocije, poput besa ili tuge, mogu dovesti do patoloških stanja kao što su depresija, anksioznost ili nesavladivi napadi panike. Umetnost samosmirivanja je neophodna veština za duševno zdravlje.

Jedan od načina za kontrolu emocija je pravljenje pauze od barem 20 minuta kada se osećate preplavljeni besom. Tako možete smanjiti fiziološki nalet besa i omogućiti sebi jasnije razmišljanje.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i sreću u životu. Dok IQ može pomoći u rešavanju kompleksnih problema, EQ omogućava bolje međuljudske odnose, veću samokontrolu i veću ličnu sreću. Razvijanjem ove veštine možete postići bolju ravnotežu između razuma i osećanja, što vam omogućava da bolje upravljate svojim životom.